POLJSKI PREDSEDNIK BLOKIRA OTVARANJE AMBASADE U PRIŠTINI

25.9.2008 16:56 PRIŠTINA (Tanjug) - Poljski predsednik Leh Kačinjski saopštio je da će blokirati uspostavljanje diplomatskih odnosa između Poljske i Kosova na ambasadorskom nivou, i ponovo osudio odluku vlade u Varšavi da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine. ''Imam ovlašćenja da objavim da neću staviti potpis na slanje ambasadora na Kosovo'', rekao je Kačinjski u Njujorku, a preneo Balkan insajt. 

TAČI: KOSOVO ĆE IMATI PODRŠKU DEMOKRATSKIH DRŽAVA

25.9.2008 16:38 PRIŠTINA (Tanjug) - Kosovo će nezavisno od incijative Srbije da Međunarodni sud pravde oceni zakonitost proglašenja nezavisnsoti i dalje imati podršku demokratskih država, izjavio je danas premijer samoproglašene države Hašim Tači. Tači se u Prištini sastao sa ministrom pravde Albanije Eljibejom i potom rekao da će ''sve zemlje EU jedinstveno delovati u podršci nezavisnosti Kosova''. 

NEMAČKA POMOĆ KOSOVU OD 23 MILIONA EVRA

25.9.2008 16:38 BERLIN (Tanjug) - Nemačko Ministarstvo za razvoj i tehničku saradnju saopštilo je danas da će sa 23 miliona evra podržati projekte na Kosovu, pre svega, u oblasti vodsnabdevanja, energetike i socijalnog razvoja. Uprkos ''izvesnom'' napretku u obnovi, Kosovo je i dalje pred velikim privrednim i političkim izazovima, među kojima su slabo snabdevanje energijom i vodom, korupcija, nezaposlenost, zavisnost od doznaka iz inostranstva i drugi faktori, ocenjuje se u saopštenju.

MANTER: OHRABRUJEMO SVE ZEMLJE DA PRIZNAJU KOSOVO

25.9.2008 13:21 BEOGRAD (Tanjug) - Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kameron Manter izjavio je danas u Beogradu da SAD ohrabruju sve zemlje sveta da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali da ''nikog ne primoravaju'' da to učini. ''Verujemo da je priznavanje nezavisnosti Kosova u interesu svih'', rekao je Manter na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, odbacujući tvrdnje da Vašington vrši pritisak na zemlje u regionu, uključujući i Crnu Goru, da priznaju Kosovo. 

REN UKAZAO NA ČETIRI OBLASTI ZA JEDNOSTRANU PRIMENU S S P-A

25.9.2008 13:12 BRISEL (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao je danas, u izjavi Tanjugu u Briselu, bi Srbija iz Privremenog sporazuma s Evropskom unijom jednostrano mogla da primeni četiri oblasti, vezane za konkurenciju, državnu pomoć, zaštitu intelektualnog vlasništva i tranzitni saobraćaj. ''Srbija bi mogla da radi na tome da obezbedi bolju primenu pravila iz oblasti konkurencije, državne pomoći, intelektualnog vlasništva i tranzitnog saobraćaja…u tim oblastima bi Srbija mogla da dalje uskladi svoje zakonodavstvo sa zahtevima Privremenog sporazuma'', rekao je Ren.

JEREMIĆ: ODBIJANJE BI IMALO POSLEDICE PO CEO SVET

25.9.2008 8:53 NJUJORK (Tanjug) - Odbijanje srpskog predloga da Ujedinjene nacije od Međunarodnog suda pravde zatraže mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, bilo bi negativan signal, koji bi značio da se problemi u svetu mogu rešavati silom, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. Ovo je prvi put u turbulentnoj istoriji Balkana da je neko pokušao da spor od takvog značaja reši mirnim putem, rekao je Jeremić u intervjuu za Rojters. 

PERES: IRAN OPASNOST ZA CEO SVET

25.9.2008 11:44 NJUJORK (Tanjug) - Predsednik Izraela Šimon Peres upozorio je sinoć u Njujorku da Iran predstavlja ''opasnost za ceo svet'' i da je ''u centru nasilja i fanatizma''. Obraćajući se učesnicima godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, Peres je označio Iran odgovornim za miniranje napora ka postizanju mira na Bliskom istoku. 

BUŠ:PRILIV STRANOG KAPITALA JEDAN OD UZROKA PRIVREDNE KRIZE

25.9.2008 11:38 VAŠINGTON (Tanjug) - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je noćas da je i veoma visok priliv stranog kapitala u njegovu zemlju jedan od razloga krize sa kojom se sada suočava privreda SAD. Buš je upozorio da bi tekuća ekonomska kriza mogla vrlo brzo da se pretvori u ''finansijsku paniku'' ukoliko Kongres SAD hitno ne usvoji vladin paket vredan 700 milijardi dolara za ukazivanje pomoći posrnulim domaćim bankama i drugim finansijskim organizacijama.

GENERALNA SKUPŠTINA ATA

U Berlinu od 10-12 novembra odrzana je 54. Generalna Skupština ATA-Atlantic Treaty Association (Asocijacija Atlanskog Sporazuma), mreže nevladinih organizacija u čijem se članstvu nalaze 42 nacionalne ATA organizacije među kojima je i Atlanski Savet Srbije. Tom prilikom je izabran novi predsednik  ATA dr Karl A. Lahmers, inace poslanik CDU u Bundestagu, zamenik predsednika Odbora za odbranu Bundestaga, šef parlamentarne delegacije pri PS NATO i zamenik predsednika PS NATO. Pored mnogobrojnih tekućih pitanja dogovoreno je i da se sledeca Generalna skupština održi u Ukrajini. Ono sto je vazno da se istakne i sto je bilo od izuzetnog značaja za delegaciju ASS je odbijanje zahteva delegacije Kosova za  prijem u članstvo ATA. ASS se osim promovisanja evroatlanskih vrednosti u Srbiji takođe zalaže i za promovisanje interesa nase zemlje u evroatlanskom prostoru pa je ova odluka dodatni podsticaj da nastavimo sa radom u okviru ATA, verujuci da je saradnja sa svetom neophodna i da doprinosi očuvanju nacionalnih interesa. U prilog tome govori i činjenica da su Španija i Grčka iskazale javno protivljenje ističući da Kosovo nije član međunarodnih organizacija kao sto su UN, OEBS, kao i to da nisu potpisnice Partnerstva za mir i da nema razloga da se za sada razmatra njihov predlog za primanje u članstvo. Italija i Belgija su predložile odlaganje, insistirajuci na zakonitosti jer je zahtev kosovske delegacije protivan Statutu ATA. Pored unutrasnjih pitanja ATA, ističemo da su se na ovogodisnjoj Generalnoj Skupštini pored ostalih prisutnima obratili i kancelarka  Angela Merker i Generalni sekretar NATO Jaap de Hoop Scheffer. Održana je i serija panel diskusija pod nazivom „NATO Talk arround the Brandenburger Tor“ u ambasadama SAD, Francuske, Ukrajine, Rusije, Mađarske i Velike Britanije, pozicioniranim oko Brandenburške kapije. Navela bih nekoliko tema: “SAD, Evropa i NATO i izazovi istocne dimenzije“, „Reformisanje NATO“, „Evropsko bezbednosna odbrambena politika i NATO“ i „Crvene linije ruske spoljne i bezbednosne politike“.
Ovogodišnje održavanje Generalne skupštine ATA u blizini nekadasnjeg Berlinskog zida, koji je svojevremeno razdvajao istočni i zapadni Berlin, ovaj put je predstavljalo mesto susreta istoka i zapada na zajednickom putu resavanja bezbednosnih izazova.

UČEŠĆE NA PANEL DISKUSIJI „EVROATLANSKE PERSPEKTIVE CRNE GORE-BEZBEDNOSNI ASPEKTI ČLANSTVA U NATO-U“

31.10.2008. godine.  Predstavnici Atlantskog saveta Srbije su, na poziv Koordinacionog tima za implementaciju Komunikacione strategije o evroatlanskim integracijama Crne Gore (koji je tehnički nosilac projekta priključenja NATO-u ispred vlade Crne Gore) ucestvovali u radu Panela na temu „Evroatlanske perspektive Crne Gore – bezbednosni aspekti članstva u NATO-u“, održanog
u Pljevljima. Prema rečima organizatora, poziv koji nam je upućen predstavlja odraz priznanja našim dosadašnjim aktivnostima i značaju koji imamo kada je u pitanju edukacija i ekspertski doprinos širenju ideje evroatlanskih integracija kako u Srbiji tako i u regionu. Upravo navedeni razlozi dali su pun legitimitet da se na skupu pojavimo kao govornici na temu bezbednosti zajedno sa najvišim predstavnicima Vojske Crne Gore (na skupu je govorio v.d načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore, viceadmiral Dragan Samardžić) i Univerziteta u Podgorici (dr.doc. Ivana Jelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Podgorici, profesor medjunarodnog prava). U ime organizatora i domaćina,  gospodin Branko Bulatović, šef kabineta Ministra unutrašnjih poslova Crne Gore, uputio je poseban pozdrav  predsedniku, gospodinu Vladanu Zivuloviću, kao  i celom ASS sa porukom da će saradnja sa nama i u buduće biti deo njihovih aktivnosti po ovim pitanjima.

KURS "MEĐUNARODNE BEZBEDNOSNE ORGANIZACIJE"

RISTOFER KOKER – BUDUĆNOST RATA

U sredu 17.09.2008. u Centralnom domu Vojske Srbije održano je predavanje uvaženog profesora Kristofera Kokera, predavača sa LSE ( London School of Economics). Predavanje su organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost u saradnji sa Anglo-srpskim društvom i Institutom za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane RS. Profesor Koker je održao predavanje o ratovima i oblicima u kojima su vođeni, sa osvrtom od stare Grčke i borbe između Atine i Sparte, preko Drugog Svetskog rata, ratova devedesetih na prostorima bivše SFRJ, sve do najnovijih sukoba koji su aktuelni na svetskoj sceni. Predstavio je svoju viziju budućnosti ratovanja kroz ratove na područjima velikih gradova u svetu i oblika terorizma. Predavanju  su  prisustvovali članovi Omladine Atlantskog Saveta Srbije, Vladimir Prebiračević i Dušanka Rodić.

FORUM ZA BEZBEDNOST

10. septembra u Domu Narodne skupštine Srbije održano je deseto zasedanje Foruma bezbednosti na temu Evropska politika bezbednosti i odbrane (ESDP). Organizator Foruma bezbednosti je Udruženje diplomaca Centra Džordž K. Maršal i Evropskog centra za studije bezbednosti Džordž K. Maršal.  Forum je bio organizovan u dva panela: regionalni i nacionalni. Tema regionalnog panela je bila izgradnja evropskog sistema bezbednosti, a tema nacionalnog je bila transformacija sistema bezebednosti Srbije. Svi govornici Foruma bezbednosti su bili vrhunski domaći stručnjaci u ovoj oblasti, a učesnici su imali priliku i da čuju dr Metju Rods-a, iz Centra Džordž Maršal, na temu ESDP-a. Učesnici su imali prilike da čuju razna gledišta o naporima Evropske Unije da unapredi i profiliše svoj sistem bezbednosti kao i uticaj tih koraka na odnose sa Rusijom i SAD-om, kao i poziciju Srbije prema ovom pitanju. Predstavnici Omladine Atlantskog Saveta Srbije bili su: Aleksandar Đelošević, Bojana Nešić  i Elizebata Ester Lojpur.

PRIJEM ZA DIPLOMCE U ASS 

09.09.2008. Atlantski savet Srbije priredio je prijem za 128. i 129. klasu diplomaca Vojne Akademije. Nakon pozdravnog obraćanja izvršne direktorke Tijane Andrić i predsednice Organizacije mladih Duške Rodić, održana su predavanja Direktora direkcije Partnerstva za mir Ministarstva spoljnih poslova Srbije Milana Milanovića, na temu Republika Srbija i NATO i člana Upravnog odbora ASS general-otpukovnika u penziji generala Slobodana Kosovca, na temu Srbija-Amerika-NATO.

STUDENTI IZ VELIKE BRITANIJE SA NJ. E. DUŠANOM BATAKOVIĆEM

Desetak studenata sa osnovnih i postdiplomskih studija Bristolskog Univerziteta posetili su juče Atlantski savet Srbije i upoznali se bliže sa radom Organizacije,  sa njenim ostvarenim projektima i planovima z budućnost. U njihovu čast, Atlantski savet je organizovao u svojim prostorijama predavanje i diskusiju sa Nj. E. Dušanom Batakovićem, ambasadorom Srbije u Kanadi. Gospodin Bataković je kao vrstan diplomata i istoričar po struci, na koncizan način predstavio gostujućim studentima aktuelnu situaciju naše zemlje kroz istorijsku perspektivu. Plodna diskusija i neformalni razgovori sa predsednikom ASS g. Vladanom Živulovićem, kao i sa nekoliko predstavnika Organizacije mladih, pokazali su snažnu zainteresovanost bristolskih studenata za ovdašnje prilike, koji su svoje studijsko putovanje nastavili u Prištini.

ODRŽANA KONFERENCIJA MLADIH POLITIČKIIH LIDERA U BEOGRADU 

Atlantski savet Srbije, Centar za razvoj parlamentarne debate i Atlantska asocijacija mladih političkih lidera udruženim kapacitetima organizovali su od 11. do 13. juna tradicionalnu, godišnju konferenciju mladih, političkih lidera pod ovogodišnjim nazivom “Uloga mladih lidera u promociji stabilnosti i demokratije u Jugo-Istočnoj Evropi”. Seminar je imao za cilj da okupi parlamentarce, političke savetnike i političke aktiviste kao i druge mlade ljude po profesiji okupljene u državnim institucijama, medijima, civilnom sektoru, obrazovnim sistemima kako Srbije tako i zemalja Evrope, Severne Amerike, a osobito regiona. Dugogodišnja saradnja sa Atlantskom asocijacijacijom mladih političkih lidera doprinela je jačanju komunikacije i razmeni iskustava sa predstavnicima ove mreže iz razvijenih zemalja sveta poput Norveške, Nemačke, Italije i drugih. Cilj ovogodišnjeg seminara bio je i unapređenje ove svetske mreže na području Balkana uz korišćenje širokih kapaciteta koje ona pruža. Značaju skupa su doprineli i govori uglednih domaćih i stranih ličnosti – Hans Ola Urstada, Haakon Blakenberga, Zorana Jeftića, Srbobrana Brankovića, Ivana Vejvode i Diane Cromer. Ovogodišnji koncept seminara je pored rada u plenumu obuhvatatio i radionice u tri bazične grupe:

1. Mladi parlamentarci: primeri dobre prakse

2. Mladi profesionalci i EU integracije

3. Mreže mladih: kreiranje, proširenje, upotreba

Proaktivnim učešćem u radionicama kao i kreativnom debatom po pitanju kvote za učešće mladih u Parlamentu, Konferencija je uspešno ostvarila zacrtane ciljeve i pokazala potencijal kako prisutnih mladih lidera, tako i ovakvih događaja za budućnost, ali i spremnost ovog regiona da se uključi u svetske procese.

 STUDIJSKA POSETA ŠKOLE NACIONALNE ODBRANE

Atlantski savet Srbije dao je još jedan doprinos evro-atlantskim integracijama naše zemlje, ovoga puta time što je bio jedan od organizatora istorijske posete delegacije Škole nacionalne odbrane najznačajnijim vojno-političkim centrima u Evropi. Od 5. do 10. maja dvadesetočlana delegacija ove Škole, zajedno sa izvršnim direktorom ASS Markom Kovačevićem, posetila je NATO Školu u Oberamergau, zatim Maršal Centar u Garmiš Partenkirhenu, sedište NATO u Briselu, kao i vojnu komandu u Monsu. Ovo je bila prva zvanična poseta delegacije Škole Nacionalne odbrane centrima u Nemačkoj, gde je bio prisutan i državni sekretar ministarstva odbrane g. Zoran Jeftić, dok je poseta Belgiji bila druga po redu, i ovog puta u organizaciji ASS i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji. Diskusije sa generalima iz NATO su pokazale da je Vojska Srbije spremna za saradnju i doprinos Partnerstvu za mir, kao i razmevanje za proces reformi u kome se naša vojska nalazi.

Povodom ove posete, Atlantski savet je 22. maja organizovao prijem u klubu za sve pripadnike vojske koji su bili na pomenutom događaju. Skupu, koji je poslužio za sumiranje utisaka i ideja, obratili su se Nj. E. Hans Ola Urstad, šef misije OEBS u Srbiji, g. Marko Kovačević, g. Zoran Jeftić, kao i pukovnik Miloljub Sretenović.

Generalna skupština Atlantskog saveta Srbije održana je 22.04.2008. godine u prostorijama Atlantskog saveta. Skupština na godišnjem nivou okuplja sve članove ASS. Atlantski savet Srbije je deo svetske NVO mreže Asocijacije atlantskog ugovora (ATA) od njegovog osnivanja 2001. godine u okviru koje promoviše Srbiju kao pouzdanog i važnog partnera spremnog da jača  komunikaciju i saradnju sa zemljama regiona i sveta, a ujedno kroz svoje edukativne, ekspertske, izdavačke, PR i projektne aktivnosti približava suštinsko značenje evro-atlantskog koncepta za bolji život svakog građanina pojedinačno i stabilnost srpskog društva kao celine. Na održanoj Skupštini svi članovi Atlantskog saveta razmatrali su rezultate aktivnosti u proteklih godinu dana, usvojili nove smernice i doneli plan rada u narednom periodu.

Atlantski savet Srbije  je organizovao sastanak sa delegacijom NATO Parlamentarne skupštine u okviru njihove posete Beogradu. Delegaciju od 25 članova NATO Parlamentarne skupštine primili su članovi Upravnog odbora ASS i rukovodstvo ispred Megatrend Univerziteta u ponedeljak 21.04.2008. godine.

Ni stati ni odustati … 

Beograd, 18.03.2008. – Atlantski Savet Srbije ugostio je delegaciju 35 studenta iz Danske sa Univerziteta u Kopenhagenu, sa fakulteta političkih nauka. Ispred Atlanskog saveta goste su pozdravili i poželeli im dobrodošlicu izvršni direktor ASS Marko Kovačević, projekt menadžer Jelena Jeličić i ispred Organizacije mladih Dušanka Rodić. Marko Kovačević približio je danskim studentima ciljeve i način rada ASS kao i tekuću situaciju u zemlji po pitanju integracija. Jelena Jeličić je pričala o tekućim projetima na kojima ASS radi, a Dušanka Rodić je predstavila...DALJE>>>

Beograd 20.03.2008. - Atlantski savet Srbije je održao javnu tribinu o sektoru bezbednosti u Medija Centru za predstavnike svih državnih institucija, medije, civilni sector, eksperte, fakultete, predstavnike parlamentarnih stranaka i dr. Tribina je organizovana u cilju jačanja javne rasprave o sektoru bezbednosti, a kao uvertira je poslužilo istraživanje javnog mnenja Srbije na ovu temu koje je sproveo TNS Medijum Gallup za potrebe projekta Atlantskog saveta Srbije “Javnost Srbije o sektoru bezbednosti” realizovanog uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Na sajtu ce biti objavljeni rezultati istraživanja kao i zaključci sa skupa.

Javnost u Srbiji o sektoru bezbednosti u .ppt formatu <<PREUZMI>>

SAOPŠTENJE ATLANTSKOG SAVETA SRBIJE POVODOM PROGLAŠENJA
NEZAVISNOSTI KOSOVA Atlantski savet Srbije osuđuje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova zato što smatra da taj, kao i svaki drugi jednostrani potez, unosi nered i bezakonje u međunarodne odnose i stvara veliku krizu u regionu... <<<PREUZMITE SAOPŠTENJE U PDF FORMATU>>>

Brodovi NATO-a u rutinskoj poseti Crnom moru koja nije povezna sa kizom u Gruziji

28. avgust. Stalna NATO-ova pomorska grupa ratnih brodova pod nazivom Jedan (SNMG1) je u rutinskoj poseti lukama i učestvuje u vežbama sa članicama NATO-a koje su na granici sa Crnim morem od 21. Avgusta.

Ovaj razmeštaj je rutinski i planiran je pre više od godinu dana. Obaveštenje u kom se traži tranzit kroz moreuze Turske je izdato još u junu, mnogo pre trenutne krize u Gruziji i nije ničim povezan sa njom. U skladu sa odredbama Montroove konvencije, brodovi nece ostati duže od 21 dan u Crnom moru.

Trenutno se nalaze u Konstanti, u Rumuniji i izvešće vežbe sa bugarskim i rumunskim brodovima, a pre nego što napuste Crno more obići će luku u Varni, Bugarska. 

Izjava Severnoatlantskog veća povodom ruskog priznanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije koji su u sastavu Gruzije

27. avgust. Severrnoatlantski savet osuđuje odluku Ruske federacije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije koje su u sastavu Gruzije i poziva Rusiju da promeni svoju odluku.

Odluka Rusije krši mnoge rezolucije Saveta bezbednosti UN koje je ovo telo odobrilo povodom teritorijalnog integriteta Gruzije. Ova odluka nije u skladu ni sa osnovnim principima OEBS-a na kojima se bazira stabilnost Evrope. Ovakvi potezi Rusije dovode u pitanje njenu posvećenost miru i sigurnosti na Kavkazu.

Oporavak, sigurnost i stabilnost Gruzije su važni za Alijansu. NATO poziva Rusiju da poštuje teritorijalni integritet Gruzije i ispuni obaveze iz dogovora u šest prinicipa koji su potpisali predsednici Sakašvili i Medvedev.          

Izjava Generalnog sekretara NATO-a povodom ruskog priznanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije

26. avgust. Odbacujem odluku ruske vlade da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije koje su u sastavu Gruzije. Ovo je direktno kršenje brojnih rezolucija koje je doneo Savet bezbednosti povodom  teritorijalnog integriteta Gruzije koje je odobrila i Rusija. Potezi Rusije u poslednjih nekoliko nedelja dovode u pitanje njenu posvećenost miru i sigurnosti na Kavkazu. NATO čvrsto podržava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije i poziva Rusiju da poštuje ove principe.

Ministri spoljnih poslova NATO-a diskutuju o izgledima za proširenje i operacijama

U glavnom štabu NATO-a, u Briselu, 6. marta 2008. godine je održan neformalni sastanak 26 ministara spoljnih poslova NATO-a da bi se odredile okolnosti za moguće odluke na predstojećem Samitu NATO-a u Bukureštu sledećeg meseca. Fokus je bio na proširenju Alijanse od 26 naroda i sadašnjim misijama NATO-a na Kosovu i u Avganistanu. Ministri su se osvrnuli na napredak Albanije, Hrvatske i bivše jugoslovenske republike Makedonije, kandidate za članstvo u Alijansi. Na konferenciji za štampu, generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer je rekao da odluka o pozivanju tih zemalja još nije doneta ali je i naglasio da se vreme odluke „brzo primiče“.

„Reći ću samo ovo: NATO nije umoran od proširenja“, izjavio je Jap de Hop Shefer. „Nadam se i očekujem da ćemo do Samita u Bukureštu moći reći da NATO porodica opet raste.“ 

Produbljivanje odnosa sa zapadnim Balkanom 

Ministri Alijanse su razgovarali o tome kako da prodube odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i izrazili nadu da će NATO moći da napravi konkretne korake u tom pravcu. 

„Evroatlantske integracije su recept za sigurnost na zapadnom Balkanu“ izjavio je Jap de Hop Shefer. 

Ministri su naglasili potrebu da NATO ostane otvoren prema Srbiji koja je od vitalnog značaja za ceo region i koja je pristupila Partnerstvu za mir u decembru 2006. Ministri su razgovarali i o odnosima sa Ukrajinom i Gruzijom i njihovom skorašnjem zahtevu za učlanjenje u Akcioni plan za članstvo. Generealni sekretar NATO-a je naglasio da će brzina kojom se zemlje približavaju NATO-u zavisiti od uspeha njihovih reformi i da će o članstvu odlučivati samo zemlje članice.  

„Na taj proces neće uticati treća strana. Vrata NATO-a su otvorena“, rekao je. 

Misije i operacije NATO-a

Operacije NATO-a na kosovu i u Avganistanu su, takođe, bile ključna pitanja na ovom sastanku na kom su ministri vodili dug razgovor o svim pitanjima koja se tiču Kosova.

„KFOR će nastaviti sa svojom ulogom temelja sigurnosti na Kosovu prema mandatu koji su mu dale UN“, izjavio je Generalni sekretar. 

Što se tiče Avganistana, ministri su se složili da je napravljen znatan napredak i pokazali odlučnost da ostanu jedinstveni i postignu uspeh. Predsednici država i vlada će se sakupiti u glavnom gradu Rumunije za mesec dana na, do sada, najvećem Samitu NATO-a da raspravljaju o proširenju Alijanse, njenim misijama i operacijama kao i novim bezbednosnim izazovima.

Održavanje NATO snaga na Kosovu

Na sastanku ministara Severoatlanskog saveta održanom 7. decembra, ministri su se složili da će NATO nastaviti svoju ulogu u obezbeđenju mira i sigurnosti na Kosovu i da se mandat i prisustvo KFOR –a neće promeniti. „Kosovo mora ostati mesto u kom kosovski Albanci, Srbi i drugi mogu živeti zajedno u miru - bez straha  i zastrašivanja. A mi smo odlučni da odigramo svoju ulogu u tome.“, izjavio je Generalni sekretar.Inostrani ministri su se složili da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN dovoljna i podesna pravna osnova da KFOR nastavi svoju ulogu. Zaključili su i da će nivo snaga KFOR-a ostati isti, kao i da neće biti novih restrikcija u njihovoj upotrebi.

Govor generalnog sekretara NATO-a Jap de Hop Shefera>>>

Izjava Generalnog sekretara NATO-a o izborima na Kosovu

Pozdravljam staloženo i miroljubivo ponašanje na izborima na Kosovu ovog vikenda, kao i procenu posmatrača iz Saveta Evrope da je glasanje proteklo u skladu sa međunarodnim standardima.Međutim, za žaljenje je što je odziv bio mali. Posebno sam razočaran neučestvovanjem srpske zajednice sa Kosova. Sve zajednice bi trebalo aktivno da učestvuju u političkom procesu.Sada podstičem političke partije da rade na brzom formiranju nove vlade. Tim jedinstva bi trebalo da se angažuje sa konstruktivnim duhom u preostaloj fazi pregovora Trojke o statusu.KFOR će nastaviti sa mandatom koji su mu poverile UN da obezbedi sigurnost i stabilnost na Kosovu.